Potemkinova beba

Diznilend/Miljan Tanić

Već nekoliko nedelja se u našoj javnosti govori o tome kako će Ana Brnabić, aktuelna premijerka Republike Srbije, i njena partnerka Milica postati roditelji. Mnogo se polemisalo o tome, pisalo, a i govorili smo u podcastu o tome.

Ovih dana, Milica je rodila sina. I dešava se nešto veoma čudno – mediji (u principu režimski svi odreda) pišu o tome kao nečemu što je normalno, lepo, super kul i svakodnevna pojava, dok se ljudi koji inače podržavaju prava LGBT osoba na ravnopravan život s ostalim građanstvom sprdaju na račun Brnabićke od „dođi da ti tajo da sise“ do montaža Vučića i Stefanovića kako tati Ani cepaju majicu. Tradicionalno.

Problema da se osude ovi koji se sprdaju na račun jadne žene ne bi bilo da sve ovo nije potpuno sumanuto i shizofreno. Naime, ista ta politička struja kojoj Brnabić služi predstavlja stožer borbe protiv prava LGBT osoba. Setite se Martinovića u skupštini i Majinog „Ana je tu“. Setite se svega pre toga. Setite se ovoga:

 

Kako je moguće da jedan Informer TOLIKO promeni mišljenje? Doduše, zašto uopšte očekujem od Vučićevića bilo kakvu konzistentnost? A setite se i ovoga:

 

I onda danas naletim na ovo:

 

Još mnogo, mnogo pre no što je bilo ideje da će Brnabić i njena devojka dobiti dete, govorio sam da je potpuno u redu ljude poput Ane Brnabić urnisati od zajebavanja na osnovu bukvalno bilo čega. Tako da se uopšte ne slažem s gospođom Lengold, jer: Ana Brnabić je od svega napravila karikaturu, pa i od toga što je lezbejka. Đuka nikad ne bi zajebavao Anu Brnabić jer je lezbejka, jer je ona bot. Đuka bi zajebavao mene jer sam peder, a Brnabić ni trepnula ne bi na to. Brnabić se učešćem u ovoj vlasti toliko iskompromitovala da apsolutno nije potrebno imati ikakvog obzira u proverbijalnom satiranju od kurca od zajebancije. Ista ta Brnabićka, kojoj sveopšta medijska javnost danas čestita što je postala „roditelj“ neće da se bori za prava 99,9 % ostatka LGBT populacije. Isto ovo ne bi bilo moguće nama koji nismo premijer. Posebno ne nama muškarcima. Stoga, slobodno je urnišite od zajebavanja.

Moram istaći i da sam zgrožen komentarima nekih „pobožnih“ ljudi koji na rođenje deteta kažu „bože sačuvaj i sakloni“. Valjda ne moram da objašnjavam zašto.

Na kraju, neka je dete živo i zdravo, nije ono krivo što je instrumentalizovano kao Potemkinova beba. Ipak treba svetu pokazati koliko je Srbija ultranapredna.