Category archive

Diznilend

Diznilend/Miljan Tanić

Facebook nije stvarni život

Današnji dan bio je kao i svaki drugi ove jeseni koja se maskirala u leto. Bio sam na poslu, došao sam kući, legao da dremam, probudio se misleći da je rano jutro i da kasnim na posao… dakle sve regularno. Kad ne lezi vraže, treperi lampica na telefonu – nekoliko ljudi mi šalje skrinšotove s… Nastavi da čitaš

Sepuki na Šikokou

Niko ne može osporiti da je Aleksandar Vučić majstor javnog nastupa. Od pripreme, preko izbora tema, sagovornika, dogovora sa voditeljima, dramskih trikova, pa preko debelog obraza da vas uvjerava da ne vjerujete sopstvenim očima i ušima nego onome što on govori, zamjene teza, te širokog arsenala drugih erističkih oružja on koristi sva moguća sredstva da,… Nastavi da čitaš

Sendviči za patike

Ako mislite da je ovo još jedan od tekstova gdje se udara po srpskom narodu, nije. Ovo je više jedna žalopojka u šta se pretvorio nekada ponosni narod koji nije dao na sebe ni mnogo većim silama od one koja ga je danas uzjahala. Ta sila koja ga danas pritišće ima mnogo oblika, mnogo imena,… Nastavi da čitaš

Diznilend/Društvo

Parada srama

Prošle godine sam, isto ovako pred septembarski prajd, napisao fb belešku pod imenom „Kada Prajd nije Prajd? Kad je sramota.“ Budući da sve izneto u tom tekstu i dalje stoji, neću ponavljati ništa, ali je potrebno, zbog razvoja koji su usledili ubrzo posle prajda prošle godine, napomenuti neke nove stvari. Nastavi da čitaš

Stoka krezuba ili Prvi put jutrom na izbore

Opet sam razočaran. Ne volim da zvučim nadobudno, čak i kad jesam nadobudan, ali vi ljudi ste ili veoma glupi ili vam je mozak podjenako ispran kao onim drugima. Vratim se u nedelju uveče kasno s izbora, vi kukate. Selite se iz zemlje. Gasite svetlo. I slična melodramatična sranja. Sutradan isto. Pa majku mu vražiju. Šta ste mislili? Da ćemo ga pobediti? Pa da li ste vi normalni? Pa da nije izgubio, ostao bi i dalje premijer sa svim moćima koje je do sad imao. Dakle, win-win situacija za njega. Ne, nego vam DS, Janković Isus i ekipa zamazali oči. Slepci jedni. Nastavi da čitaš

Dopisi iz Švabije – Dan pretposlednji – Zašto bih voleo da (i dalje) živim ovde?

Ok, za početak, „ovde“ nisam nikad ni živeo. Ja sam živeo na severu, u već pominjanom Getingenu. Južno od Frankfurta za mene ionako nije „prava“ Nemačka, a Bavarska nije Nemačka uopšte. Zapravo, ovde Bavarsku zovu „unutarnemačko inostranstvo“. No, evo već skoro četiri godine redovno boravim 2-3 nedelje godišnje u Štutgartu i navikao sam se toliko da već po gradu susrećem ljude koje poznajem. A i član sam biblioteke, na šta sam posebno ponosan, budući da se ista nalazi redovno na listama najlepših biblioteka sveta. O tome kako je opremljena i šta sve može da se iznajmi – i u elektronskom obliku, dok sam u Srbiji, da ne govorim. Nastavi da čitaš

Slučaj „Beli“ ili ozbiljnost na političkoj sceni Srbije

Daleko sam, pa me ono što me inače slabo dotiče, dotiče još manje. No, nešto što me uvek dotiče je kad me ljudi čiji intelekt cenim razočaraju na tom nivou. Bilo da je u pitanju prevelika histerija u vezi sa predsedničkim izborima, jer predsednička funkcija nije takva da joj se pridaje toliki značaj, bilo da je neobaveštenost o osnovnim načinima funkcionisanja nekih stvari zbog kojih se zajedno s ostatkom interneta uzrujavaju, bilo da je kad pokažu kako su uskogrudi i uskoumni da ne vide belo pred nosem. Nastavi da čitaš

1 2 3 5
Go to Top