Author

Miljan - page 3

Miljan has 151 articles published.

Imam li pravo da budem nedostupan?

Diznilend
Prošle nedelje sam kasnio na trening. U žurbi sam zaboravio mobilni kod kuće. Shvatio sam to zapravo čim sam izašao iz zgrade, ali mi je bilo mrsko da se vraćam po telefon. Trening je trajao koliko je trajao, posle sam se još i zadržao i gledao s trenerom košarku. A onda sam se polako vraćao kući, sve zajedno nekih šest sati kasnije. Za divno čudo nisam imao propuštenih poziva, niti posebno histeričnih poruka na raznim vajberima i mesendžerima.
Setio sam se onda nekih takvih situacija i zapitao sam se – imam li ja pravo da budem nedostupan? Da ne odgovorim ODMAH SADA ODMAH na neku poruku? Naročito ja koji odajem utisak da sam online non stop, da pišem i kad spavam i da mi je internet priključen direktno u venu? Imam li pravo da jednostavno u jednom trenutku kažem „znate šta, ko vas šiša narednih par sati, dana, čega već, ja odoh da se posvetim sebi i ljudima koji su mi u neposrednoj blizini“? Da, imam. Zamislite, do pre nešto više od deset godina nismo bili TOLIKO povezani. A i ova sadašnja sveopšta povezanost je vrlo mlada, svega par godina. Ponašamo se pak kao da smo se rodili na WhatsAppu. Imamo li pravo na privatnost? Pravo da ne odgovorimo u roku od odmah, da se ne javimo na telefon, a da druga strana ne histeriše? Da li se iko seća kako smo živeli pre ovoga?
Majku nikad nisam uspeo da ubedim da, ukoliko me zove i odbijem joj poziv, ne žuri da me odmah za par sekundi zove ponovo (naročito ako ne umire tog trenutka), već da čeka da joj se ja javim. Jer, ako sam već odbio poziv, to znači da ne mogu da pričam i da za par sekundi verovatno i dalje neću moći da se javim. Majka je pokojna, ali i dalje imam neke ljude oko sebe kojima to ne mogu da utuvim u glavu. I još histerišu što se bar ne javim na sekund da kažem da ne mogu da pričam. Pobogu, ako ti JEDNOM objasnim da odbijanje poziva znači da ne mogu da pričam, šta ti treba još? Možda sam ja i lud, ali recimo ne volim da pričam telefonom kad sam u autobusu. Dakle, ne javljam se, zovem te kad izađem. A nemam slobodnu ruku da pišem poruku. Dakle, sačekaj, zvaću te. Ako me odmah zoveš ponovo, ja stičem utisak da umireš ili nešto slično.
S jednim prijateljem, sveštenikom, raskinuo sam odnose jer nije imao razumevanja što ne mogu da se javim na telefon ili pišem poruke kad sam u junu bio bolestan, upala grla, laringospazmi, ne mogu da dišem, gutam, jedem, pričam – naročito jer nemam glasa – imam temperaturu, ležim tri nedelje u krevetu, deset dana primam peniciline i druge injekcije i antibiotike u obliku tableta. Čovek šalje poruku za porukom, vređa me što mu ne odgovaram, ja uporno ne otvaram poruke na vajberu kako bi video da nisam čitao, dakle nešto je tu čudno ako sedam dana nisam pročitao poruku… posle kad sam ozdravio pomislio sam „e kurac ću da ti se pravdam“, naročito što znam da je saznao da sam bolestan. Nisam mu se nikad javio, srećom ni on meni. Srešćemo se nekad, negde, biću ljubazan i govoriti samo najnužnije.
Dakle, imamo li pravo na privatnost? Da zaboravimo telefon, da ne odgovorimo na poruke, da ne pišemo par dana na fejsu? Možda čak i samo „eto onako“, bez razloga?
Da, imamo.
Imajte razumevanja ako vam se ne javim na telefon. Ukoliko me pak zovete rano ujutro, nadrljali ste. Jer ako nije smak sveta, želećete da jeste.

[UPDATE] Informer u paralelnoj dimenziji, na izmišljenom koncertu

Novinarizmi/Некатегоризовано
Svi mi koji znamo kako se prave novine, znamo da se tekstovi spremaju do uveče, a da se onda štampaju i da su često dostupne isto veče (sutrašnji broj). Tako nekad ne mogu da čekaju da neki događaj počne, nego unapred napišu svoj „izveštaj sa lica mesta“. Tako se onda ponekad desi i da neki događaj silom prilika bude otkazan/pomeren, a da u novinama sutradan čitamo „izveštaj sa lica mesta“, pun utisaka novinara. Ko živi u Beogradu, zna da je sinoć bila oluja biblijskih razmera, a ko je hteo da ide na koncert Bilija Ajdola, zna da je isti pomeren na danas. No, novinarsku gromadu zvanu Informer to nije sprečilo da objavi izveštaj s koncerta koji nije održan. Doduše, samo u regionalnom izdanju.

Svima nam je valjda jasno da je Informer žuto smeće kao i svako drugo tabloidsko smeće, ali je lepo videti kad to pokažu na delu, ma šta g. Vučićević voleo da tvrdi po tviteru o svojoj drugačijosti. Jedno mu se barem može priznati – ponekad ume da prizna grešku:

Грубом техничком грешком у делу првог, регионалног тиража изашла је припрема текста о концерту Билија Ајдола. Извињавам се читаоцима…
— Dragan J. Vucicevic (@djvucicevic) June 26, 2014

[UPDATE] U međuvremenu se pojavila i verzija članka iz beogradskog izdanja.

Započeo sam ratnu prepisku s Tanjugom

Novinarizmi
Jeste da mi je Tanjug jedna od stalnih meta, jeste da se kanim još od majskih poplava da pišem o njihovom tiker-sistemu i aferi „žuti gif“ i jeste da je i ova prepiska od pre skoro mesec dana, ali mora nekad, negde da se počne. Moj stav je sledeći: Tanjug je državna firma. Mi plaćamo Tanjug. Dakle, mi imamo pravo da zahtevamo od Tanjuga da svoj posao radi kako treba. Od prizivanja duhova, preko ekstremnih albanaca, raznih razbacivanja padežima, rodom i brojevima, do automatskog pretvaranja grupe suglasnika ch u ć (stari tiker sistem, pisaćemo o tome), Tanjug je već neko vreme rasadnik nepismenosti i apsurda. Situaciju još strašnijom čini činjenica da svi mediji koji su pretplaćeni na njihove usluge vesti s Tanjuga prenose bez ikakve redakcije, sređivanja, ispravljanja. Nekima je mrsko. Neki smatraju da nemaju pravo da diraju, jer je autor Tanjug (!). 2. juna bile su aktuelne vesti o novom hramu Albanske Pravoslavne Crkve… i Tanjug je tu malo nešto zabrljao u pisanju, a ja im napisah sledeći mail:
Poštovani,
već dva dana pratim u medijima vesti o osvećenju hrama u Tirani na kojima se kao izvor navodi Tanjug i ne mogu da se načudim zašto uporno “Vaskrsenja Hristovog” stavljate pod navodnike? Otkad se onaj kojem je posvećen hram stavlja pod navodnike? Da li možda pišete i Hram “Svetog Save”, “Svetog Marka” itd? Stvarno ne mogu da se načudim. Vi kao državna agencija koju svi plaćamo bi trebalo malo više da se potrudite oko jezičke ispravnosti vesti koje puštate u javnost, kad već desk službe medija koji vas preuzimaju neće da ispravljaju ono što vi pogrešite.
Već duže vreme pratim greške koje konstantno pravite i objaviću jedno otvoreno pismo koje ću poslati i UNS (koji su zainteresovani i da ga objave, uzgred budi rečeno) i NUNS, i Vladi i medijima i vama naravno – od “prizivanja duhova” na otvaranju sabora, preko “ekstremnih Albanaca” pa do “Vaskrsenja Hristovog”. Padeži i jezičke greške su odavno prevaziđene i tu pomoći definitivno nema, ali ovakvi faulovi su previše. Naročito za agenciju koju, podsećam, svi plaćamo.
Ne tako srdačan pozdrav,
          Miljan Tanić

Na to sam dobio sledeći odgovor, ni manje ni više nego od jedne urednice:

Posstovani gospodine Tanichu,
Povodom Vassih zamerki upuchenih Tanjugu zbog pravopisnih gressaka, zzelim da Vam kazzem da ste Vi potpuno u pravu, ali slozzichete se, nadam se, da onaj ko radi taj i gressi. ZZelim, naime, da Vam kazzem da mi u zzelji da budemo ssto brzzi prirodno ccinimo gresske, ali i da se veoma trudimo da budemo i brzi i precizni i pismeni. Najccessche se, nazzalost, dessava da upravo ta brzina i preciznost idu na usstrb pismenosti.
Sve ovo samo potvrdjuje da kad Tanjug pogressi to je tako vidljivo, jer se gresske umnozzavaju possto, kao ssto i sami primechujete, niko ne te gresske ne ispravlja. Za nas to nije opravdanje, ali nam je vazzno da nas preuzimaju, kao i da nas, kao ssto je sluccaj sa Vama, prate. Zahvalni smo Vam s toga na primedbama i trudichemo se da gressaka ubuduche bude ssto manje. U nadi da chete imati razumevanja za ovo objassnjenje, srdaccno Vas pozdravljam
ZORICA NIKCEVIC, urednik
NOVINSKA AGENCIJA TANJUG

Dakle, da, Vi ste u pravu, ali eto, ko radi taj i greši i slične floskule. No, zbog same prirode ovog mejla i činjenice da je napisan tim prastarim tiker-sistemom, morao sam da odgovorim:

Poštovana gospođo Nikčević,
uz svo dužno poštovanje, i ovaj mejl koji ste mi poslali je nepismen. Odavno je prošlo vreme tikera i vreme je da Tanjug koristi naše dijakritike – dakle ne ss, ch, cch i kako je već sve bilo, nego lepo ć, č, ž… mislim da je krajnje neozbiljno pisati tako kako Tanjug piše (uključujući Vaš potpis). Podsetiću vas samo na problem koji me je i poneo da se obratim UNS – u sam početak poplavnog talasa, reklamirali ste (u nedostatku boljeg izraza) jednu dobrotvornu organizaciju (Srbi za Srbe) koja radi uglavnom u dijaspori, objavivši njihove račune u jednoj vesti na sajtu Tanjuga. Budući da Tanjug očigledno i dalje koristi stari tiker-sistem za pisanje naših dijakritika, sajt Vam je podešen tako da Vaš način pisanja automatski prebacuje u srpske dijakritike. Tako se desilo da je „CH“ u IBAN-kodu računa za uplatu iz Švajcarske (a znamo da je CH međunarodna skraćenica za Švajcarsku) na sajtu Tanjuga pretvoreno u „Ć“. Budući da tog dana Vlada Republike Srbije još nije bila objavila račune za uplatu iz inostranstva, neko ko je hteo da što pre (kao Vi što želite što pre) omogući ljudima u inostranstvu da šalju pomoć, pokupio je račune te organizacije s Vašeg sajta, uklopio ih na jednu sliku sa računima Crvenog Krsta i objavio na fejsbuku. Slika je počela da se širi, a onda su neki primetili to Ć i krenuli da viču kako se tu neko lažno predstavlja kao Crveni Krst (iako nigde uz te račune to nije ni pisalo). Bilo je dva ujutro, nazvao sam Vaš desk, dobio nekog ljubaznog čoveka, objasnio mu problem i na sajtu je ispravljeno. Ali – bilo je već kasno. Problematične slike se dočepao neko ko ima 12000 pratilaca na fejsbuku i onda – kako naši mediji danas funkcionišu – taj status o navodnim prevarantima dođe u novine i na portale velikih medija poput Kurira. Možemo mi da mislimo objektivno šta hoćemo o Kuriru, ali to je veoma čitan list. Isfrustriran činjenicom da se sve desilo samo zato što u Tanjugu neki urednik (ko već) pritisne OBJAVI pre nego što zapravo i pročita šta je napisano, nazvao sam ponovo Tanjug i zamolio da se ubuduće zaista obrati malo više pažnje. Dobio sam nekog vrlo neotesanog i nekulturnog urednika koji je zahtevao da zna ko sam ja, da li sam ja neka zvanična institucija ili ne. Vidite, ja radim u medijima, bio sam i urednik jedne radio-stanice. Ali, to je nebitno potpuno. Iz mog džepa se finansira Vaš rad, te stoga imam svako pravo kao građanin ove zemlje da od Tanjuga zahtevam da radi svoj posao kako treba. Inače, ne postoji brzina, ali ni teoretski, kojom Vi želite da radite i stoga pravite greške, a da možete da opravdate to što Tanjug Alchajmerovu bolest uporno šalje kao AlĆajmerovu bolest. Nikakva brzina ne može opravdati novinara koji tako nešto pusti u etar, a verujte mi, SVAKI PUT kad se pod Vas pominje Alchajmerova bolest, do medija koji su pretplaćeni na Tanjug, vest dođe u takvom obliku. Tu bar većina uključi mozak i ispravi. Evo, na ovom linku možete videti gde se sve pojavljuje reč „Alćajmerova“, zatim otvorite neku od vesti i pogledajte izvor i sve će Vam biti jasno. Mislim da je to jedan nivo neozbiljnosti koji jedva da priliči i žutoj štampi, a kamoli državnoj informativnoj agenciji.
Pozdrav,
          Miljan Tanić

I tako ću sada stalno, kad god primetim nešto, jer je očigledno da nekome neće pasti na pamet da radi svoj posao kako treba (dakle ne bolje, ne više nego što treba, nego baš kako treba) sve dok ga neko ne vuče za rukav.  Biće ovoga još.

„U Vučića ogoljeni živci“ – Evo šta bečki list Presse danas piše o Vučiću

Diznilend
I dok se domaći mejnstrim-mediji utrkuju do nedostižnog cilja analnog tunela Velikog Vođe, strane medije na svu sreću još uvek ne može da kontroliše. A oni svašta pišu ovih dana. Bečki Presse se počeo isticati među slobodnijim kritičarima Vučićevog lika i dela. Akter je objavio vest (doduše preuzetu od Bete) o kritici koju je na račun Vučićevih teorija zavere objavio ovaj austrijski list, prepričavši tekst dopisnika Helmara Dumbsa pod naslovom „Niko Srbiji ne postavlja ultimatume“. Original možete pročitati ovde. Presse taj tekst donosi u današnjem štampanom izdanju, zajedno s tekstom „U Vučića ogoljeni živci“, koji u originalu možete pročitati ovde. Moj prevod istog možete pročitati ispod.

Srbija: U Vučića ogoljeni živci

Premijer Aleksandar Vučić za loš početak svoje vlade optužuje strane „zavere“.
Piše: Dopisnik Tomas Rozer (prevod M. Tanić)
Beograd. Kada ne ide sve „kao podmazano“, tankokožnom nosiocu nade Srbije su uvek krivi drugi. On ima „dokaze“ da „mnogi u međunarodnoj zajednici, među njima i ambasadori“ drže medije u Srbiji pod pritiskom, kako bi „vodili kampanju“ protiv njega i njegove porodice. Ovako je premijer Aleksandar Vučić penio početkom nedelje: „Nećete me ućutkati i neću nikada da ućutim jer ja govorim istinu a oni lažu.“
Nije prošlo još ni šest nedelja otkako je 44-godišnji Vučić posle ubedljive pobede svoje nacionalno-populističke SNS na parlamentarnim izborima u martu preuzeo funkciju premijera. No već sad su živci najmoćnijeg čoveka EU-kandidata Srbije potpuno ogoljeni. Skoro dve godine je Vučić kao potpredsednik vlade vrlo uspešno upravljao koalicijom svoje SNS i SPS iz pozadine. Sad međutim niže ispad za ispadom.
Pri preuzimanju funkcije premijera, bivši nacionalista, danas zagovornik pristupa EU, još je najavljivao bolne rezove, ali i vidljivo svetlo na kraju tunela krize. Ubrzo su međutim najveće padavine u poslednjih sto godina uništile planove vlade za sanaciju budžeta. Poplava međutim nije postala Vučićeva lična katastrofa samo zbog štete, koja se procenjuje na dve milijarde €.
Njegov pokušaj, da se u živim prenosima sednica kriznog štaba predstavi kao strogi krizni menadžer, krenuo je naopako. Njegovo autoritarno „spuštanje“ kolega iz vlade („Tišina tamo! Ko ne može da pomogne, neka ćuti!“) naišlo je pre na čuđenje nego na divljenje. Prekasna evakuacija poplavljenog Obrenovca bila je meta kritika.
Nisu samo pozivi na informativne razgovore u policiji i privremena hapšenja korisnika Fejsbuka, koji su sumnjali u zvanične brojke mrtvih, krivi što Beograd ne stoji u baš lepom svetlu. Posle hakerskih napada na veb-stranice i blogove koji kritikuju vlast stigla su i upozorenja iz NUNS, srpskog ombudsmana Saše Jankovića, ali i iz OEBS, o opasnosti cenzure interneta. „Sve su to laži“, grmeo je Vučić, koji je kao ministar informisanja krajem devedesetih pod tadašnjim autokratom Slobodanom Miloševićem pokušao da kontroliše medije. OEBS ima da pokaže dokaze ili da se izvini, kaže danas.
Sociolog Jovo Bakić kaže da je Vučić, iako je iza sebe ostavio ideologiju ultranacionalističke SRS kojoj je pripadao do 2008, zadržao njen stil. On navodi njegove teorije zavere kao dokaz da je premijer „izgubio živce i politički kompas“. „Kada bi mogao da vlada samim sobom, dugo bi vladao i Srbijom. Vučić je međutim sam sebi najveći neprijatelj.“
(Die Presse, štampano izdanje, 11.06.2014)

Blic i njegovi kolaboracionisti

Novinarizmi/Некатегоризовано
Večeras je na Blicovom sajtu osvanula sledeća vest:

Tim povodom, obraćam se novinaru M.M.V (bez tačke).

Dragi/a M.M.V,

hvala na urgentnom obaveštenju o zdravlju Džordža Majkla. Verujem da ti se u žaru želje da nas, tvoje čitaoce koji po ceo dan sedimo pred Blicovim portalom i čekamo nove vesti, obavestiš o tragičnom događaju voljenog nam britanskog brata Grka Džordža Majkla, omaklo, pa si negaciju glagola „zaobilaziti“ u trećem licu jednine indikativa prezenta napisao/la spojeno, umesto, kao što Gramatika zapoveda, odvojeno. Ako nisi razumeo/la šta sam hteo da kažem, a što je vrlo verovatno, ako uzmemo u obzir gde radiš, piše se „ne zaobilazi“.
Drugo, ne verujem da je proizvod žara, nego pre nekog podsvesnog problema, činjenica da si napisao/la „kolaborirao“ umesto „kolabirao“. Znam, teško je raditi pod švapskom čizmom usred Beograda, čovek se naprosto oseća kao kolaboracionista, dođe mu da doživi kolaps, zar ne? Ali ne brini, mi, verni čitaoci, imamo razumevanja, jer naposletku, to što ti i tvoje kolege škrabate kao da ste juče krenuli u specijalnu školu za lečenje terminalne disleksije, nama ni iz džepa, ni u džep. Bojim se samo da bi se crne Švabe za koje morate da radite itekako zanimale za vašu aljkavost/nesposobnost – veruj mi, njima je svejedno da li si nesposoban ili lenj.
Tvoj Miljan.

Da li treba „doterivati“ ono što pričaju političari? (deo prvi)

Novinarizmi/Некатегоризовано
Ovo je jedna tema o kojoj se u mom medijskom krugu povremeno diskutuje. Da li, dakle, za novin(ar)ske izveštaje ono što političari kažu, a što je često konfuzno, nema ni početak ni kraj, u suštini ne znači ništa, ili ponekad zapravo znači, ali su oni napravili lapsus, treba ispravljati/ulepšavati/sređivati? Deluje mi da većina novinara kod nas jednodušno misli da je odgovor na ovo pitanje „ne“. Ja, budući da ne volim političare, nekada, kada je jasno da je lapsus, pomislim da treba, a nekada, kada mislim da i treba da ispadnu glupi, pomislim da ne treba. I evo prvog primera koji ću izdvojiti za serijal tekstova na ovu temu. U ovoj vesti, B92 je napisao sledeće, citirajući Borislava Stefanovića:

“Postavlja se pitanje da li gospodin Mali i dalje treba da je gradonačelnik posle takvog gafa? Da li Goran Vesić treba da ostane na mestu gradskog menadžera kada je rekao da su ljudi koji su isterani zbog poplave iz kuća u hotelu na Slaviji napravili štetu od 100.000 evra, a hotel to demantovao pa su ih preneli u Krnjaču”, naveo je Stefanović.

Dakle, očigledni gaf koji je sâm Stefanović napravio je upotreba glagola „preneti“ umesto „prevesti“ ili nekog sličnog. Gospodine Stefanoviću, preneti znači preneti i samo to, dakle uprtiti ih i odneti. 

No, ono što su novinari B92 mogli (a nisu umeli verovatno) da učine, jeste da ponegde stave poneki zarez (za one koji ne znaju šta je to, vi to verovatno zovete zapeta), recimo negde u predelu „ljudi koji su isterani zbog poplave iz kuća u hotelu na Slaviji“ – ja ovde vidim samo „kuća u hotelu na Slaviji“ i nije mi ništa jasno. Prvo me zbuni ovo „isterani“ a onda kuće u hotelu na Slaviji. Ne morate sad da mi pišete šta je pisac hteo da kaže, ja vam samo govorim kako to izgleda kad nema zareza.

Negacije, zamenice, red reči, kome je to još potrebno?

Novinarizmi/Некатегоризовано
Danas su „Blic“ i „24 sata“ (tj „Blic“ je preneo da su „24 sata“ pisala, iako su ista firma… o toj temi prenošenja ćemo jednom posebno pisati) objavili vest kako je ugrožen gradski prevoz, da grad nema novca za privatnike i kako isti od 2. juna neće voziti.
U prvoj rečenici piše „Svih 416 autobusa… neće najverovatnije izaći na ulice…“ Osim što nije dobro napisati „svi“ kada se misli „nijedan“, ponovo, kao i mnogo puta, ne valja ni red reči u rečenici. Naime, ispravno, razumljivo, onako kako normalno govorimo, rečenica bi glasila: „Nijedan od 416 autobusa privatnih prevoznika najverovatnije neće izaći na ulice…“ Dakle: negaciju i glagol ne odvajati nepotrebno, jer nastaje dodatna konfuzija u ionako konfuzno napisanoj rečenici.
Znam da mnogi listovi imaju lektore. Znam da su mnogi novinari valjda završili neku školu. No, ponekad se stvarno pitam – da li su ti ljudi uopšte išta čitali u toj školi, da li su učili neki domaći jezik, da li oni uopšte govore? Jer, ko još govori ovako kako oni pišu? Da li, kada pišu, čuju u glavi kako to zvuči? Da li, kada napišu, pročitaju još jednom i vide šta su napisali? Nešto imam osećaj da na ta pitanja nikad nećemo dobiti odgovore.

Nove visine srBskog novinarstva ili Zašto Vučić nije dao ostavku?

Novinarizmi/Некатегоризовано
Sećate li se vremena kad ste/smo optuživali Đilasa kako drži sve žive i nežive medije i kontroliše šta se sme napisati a šta ne sme? Kladim se da biste danas voleli da se to vreme vrati, jer tada nije bilo ovako strašno… zar ne? Informer i Kurir se naprosto utrkuju ko će Vođi dublje da se zavuče (sve uz njegov blagoglagoljivi i smirenoumni blagoslov/dopuštenje) i u tom procesu izbacuju u elektronsko-papirni etar priče dostojne bar jednog celog serijala Top Liste Nadrealista. Danas nije ništa drugačiji dan. Kurir nam je poklonio ovaj članak za užinu. Dakle, da sumiramo, Vođu je neki policajac zvao u subotu rano ujutro (nije ga probudio, Vođa uvek radi, piše neke nove programe) da mu kaže kako je njegov (Vođin, ne policajčev) maloletni sin D. V. pretukao poznatog (odraslog) golmana V. S. Vođa A. V. u tom trenutku spreman odmah da podnese ostavku na mesto P. V. i to uživo na TVP. No ne lezi vraže, Vođa zahteva da se sve ispita i ispostavi se da je golmana pretukao ipak neki D. K. Ipak je neki drugi Kurčić.
Ono što nama kao naivnim čitaocima ostaje da ponesemo sa sobom, da nas proganja u noćima dok mi spavamo, a Vođa radi jesu pitanja…
Pitanje broj jedan: Zašto bi premijer ostavku čitao na Pinku?
Moguć odgovor: Zato što RTS neće da prekine reprizu Selo gori a baba se češlja zbog njega.

Pitanje broj dva: Zašto je kao autor teksta potpisana „Ekipa kurira“?
Odgovor: Jer ovako nešto genijalno ne može da napiše jedan čovek sam. Bar ne onaj koji radi u Kuriru. Moja mačka može sama, doduše.

Pitanje broj tri: Kako to da je odmah seo da piše ostavku, a nije se čuo ni sa sinom (koliko znamo), niti je na neki drugi način (za koji je, kao što znamo, potrebno vremena) proverio informaciju? Nego odmah seo da piše ostavku?
Odgovor: Jer je on budućnost u koju verujemo.

Pitanje broj četiri: Zašto me ovaj tekst podseća na onaj vic?
Odgovor: Koji vic?
Br. četiri: Dolazi mali ciga iz škole i kaže: „Tatko, umalo da dobijem peticu danas!“ – „Kako umalo?“, pita otac. „Lepo“, kaže mali. „Dobio onaj što sedi pored mene!“
Odgovor: A, pa tako nekako.

Pitanje na koje nema odgovora: Šta će maloletna osoba u to doba na splavu?

Već vidim kako Pink sprema novu seriju: Dosije V.

I za kraj pitanje – ko još „pada“ na ovakve članke? Padaju čitaoci Kurira… kojih je nažalost MNOGO. Kad god se ujutro vozim autobusom i ljudi oko mene (uglavnom stariji, oni koji najredovnije glasaju na izborima) čitaju novine, svi čitaju Kurir. Ili Informer. Ili neku sličnu „novinu“.

U lice cenzuri

Diznilend

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana” i portal „Teleprompter”, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica” nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.

Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.

Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.

Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.

Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.

Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.

Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.

Blogovi i stranice:
Akuzativ
Aleksandar Sekulić – 2389
Aleksandar Šurbatović
Alжirska pisma
Ana Milanović
Angelina Radulović – Piskaralo
Anita Mitić
Biljana – Samokazem
Bob Lebowski (Slobodan Vladuša)
Boban Stojanović
Bozóki Antal
Bozóki Antal (hon)lapja
Ch3d4 (Vojislav Bajakić)
Constrictoria Boa
CRZ Blog
cult – B92 blog
Danubius forum
Dario Hajrić – Sistem i lom
Dejan Pešić
DJ Ivica
Dokona popadija
Dopisi iz Diznilenda
Đorđe Bojović
Džunglica
Edis Đerlek
Euterpaspeaks
FCBK
Ivana Ćirković – Organ Vlasti
Ivy Jbte
Iz glave radio
Izvan kuhinje
Jelica Rogić
Just Bloggin’
Kriza identiteta
Leksikon YU mitologije
Liceulice
Logaritam
Loose Ends in Economics
Luka Božović
Mahlat
Marko Marjanović – Pošteno mu sudite pa da ga streljamo
Mesec, suncokret i ostale priče
Milica Čalija – blog
Milja Lukić
Miloš Đajić
Miloš Sečujski – B92 blog
Mojporrtal.org
Mr Black
Ne verujem u muk istine
Nebojša Knežević – yzmaya
Negoslava’s Blog
Nemam ime, imam komentar
Nenad Duda Petrović
Nešto sasvim neizvesno
Nikola Ćupas – blog
Nikola Kolja Krstić
Novi Sad 2020
Novinarizmi
Novosadsko ubrojčavanje
Od svega po malo
Osmi dan
Ostavite Teslu na miru
Pagankawebshtizza
Panonska revija ludosti
Parunova reč
Pavle Ćosić
Pavle Mihajlović – Tržišno rešenje
Pećko pivo
Peščanik
Politiks tejps
Popovsko Dokonisanje
Prešlicavanje
Pressburger Csaba
Pressburger Csaba
RainDog po treći put među blogerima
Random Code and Beauty of Organic Entities
Raša Karapandža
Sajber Vanderlast
Sandra Simonović
Sara Radojković
Savesna
Spookyludila
Staša Koprivica – 100 lisica
Strahinja Krstić
Troblog
Urošević Ladislav – koordinator Ubuntu zajednice Srbije i FLOSS aktivista
Vazda nešto
Veličković::Blog
Velimir Mladenović – B92 blog
Vladan Slavković – Kraljevo online
VladanBa’s Blog
Vladimir Greblaher – Zovitemeishmael
Vladimir Milutinović – Dvogled
Whatever… Nevermind
While Sleepwalking…
Žarka Radoja – Kontrapress
Žarko Ptiček
Žene sa Interneta
Organizacije i pokreti:
Beograđani protiv prohibicije
Centar za praktičnu politiku
Centrar za marginu
Fondacija Dokukino
Građanske inicijative
Kuća ljudskih prava i demokratije
Mreža za političku odgovornost
Share Fondacija / Share Defense
Udruženi građani za Srbiju (#Udruzeni)
Građanke i građani:
Admir Smajović
Aleksandar Atanasijević
Aleksandar Jovičić
Aleksandar Kezić
Aleksandar Kokotović
Aleksandar Lučić
Aleksandar Stanojković
Aleksandar Živadinović Ćupas
Aleksandra Anokić
Aleksandra Đerić
Aleksandra Jensen
Aleksandra Sokolović
Aleksandra Tomić
Ana Bellotti
Ana Čiča
Ana Kerečki
Ana Manić
Ana Marković
Ana Petrović
Anđela Milivojević
Anica Spasić
Biljana Kovačević
Biljana Kukić
Biljana Marinković
Biljana Mladenović
Biljana Stepanov
Bojan Cvejić
Bojan Radović
Bojana Jevtović
Bojana Miković
Bojana Selaković
Boris Bašić
Boris Lučić
Boris Sijerković
Boško Hadžić
Branislava Nestorov
Branka Dobrić
Dalibor Stojičić
Dana Selaković
Danica Nikolić
Danijel Milošević
Danijela Pejatović
Danijela Rafailović
Danijela Ranković
Danijela Tasić
Darko Vlahović
Dejan Košanin
Dejana Stevkovski
Denis Lazetić
Dijana Hinić
Dimitrije Petković
Đorđe Mančev
Đorđe Trikoš
Dragan Popović
Dragana Kostadinović
Dragana Pećo
Dragana Zlatičanin
Dražen Zacero
Dubravka Nikolić
Dubravka Velat
Dunja Lazić
Đurđa Đukić
Dušica Petrović
Duško Jerkov
Dževid Sadović
Edita Miftari
Emina Kovačević
Filip Perić
Fismir Jahiu
Goran Zarić
Gordana Šajinović
Irina Zahar Hinrichs
Iva Jović
Ivan Lukić
Ivan Popović
Ivan Stanojević
Ivan Stevanović
Ivan Tot
Ivan Vlajić
Ivana Jakovljev
Ivana Mirčetić
Jasmina Lazić
Jasmina Milojević
Jasmina Radovanović
Jelena Jovanović
Jelena Kandić
Jelena Milojković
Jelena Paligorić
Jelena Petrović
Jelena Radanović
Jelena Simić
Jelena Stević
Jelena Tot
Jelisaveta Manojlović
Jelisaveta Mikulić
Jovana Gligorijević
Jovana Jakovljević
Jovana Kolarić
Jovana Pavlović
Jovana Polić
Jovana Prusina
Jovana Radovanović
Jovana Sikimić
Jovana Tripunović
Jovana Vujičić
Jovana Vukić
Katarina Tadić
Ksenija Stojanović
Lav Kozakijević
Lazar Marjanović
Lazar Milovanović
Leopold Rollinger
Ljiljana Bukvić
Ljubica Turudić
Ljubomir Medaković
Luka Rajić
Maja Mićić
Maja Stojanović
Maja Vasić-Nikolić
Maja Vrtarić
Marija Avramović
Marija Đelić
Marija Janković
Marija Maša Bojičić
Marija Milosavljević
Marija Penezić
Marija Radovanović
Marija Stanojčić
Marija Vukosavljević
Marijana Toma
Marina Andromarta Bogojević
Marina Ristanović
Marina Stamenković
Marina Ugrinić
Marko Bogunović
Marko Mitrović
Marko Vidojković
Mašan Minić
Mikaela Smičković
Milan Cvijić
Milan Đukić
Milana Ninković
Milanče Milosavljević
Milena Dragićević
Milica Jovanović
Milica Stojanović
Miljenko Dereta
Milomir Sekulić
Miloranka Ilić
Miloš Avramović
Miloš Dašić
Miloš Janković
Miloš MIhajlović
Miloš Nikolić
Miloš S. Nikolić
Mina Ilić
Mirjana Drašković-Ivica
Mirjana Miočinović
Mirko Rudić
Miroslava Marjanović
Mladen Manojlović
Momir Pejatović
Nada Likar
Natalija Marjanović
Nataša Agbaba
Nataša Mijatović
Nataša Nikolić
Nataša Robulović
Nebojša G. Mirković
Nenad Nikolić
Nenad Vukadinović
Nikola Adžić
Nikola Ristić
Nikola Tomić
Nina Savić
Ognjen Đerić
Olga Gligorović
Peđa Mitrović
Petar Tančić
Radina Vučetić
Radmilo Marković
Rajma Isljami
Ratko Femić
Robert Čoban
Sandra Popović
Sanja Jović
Sanja Zrnić
Sara Dereta
Saška Karamarković
Selma Lazović
Slavica Slatinac
Slavica Stojanović
Slobodan Joksimović
Slobodan Srdić
Snežana Čongradin
Snežana Marković
Sofija Mandić
Sofija Marjanović
Srđan Dinčić
Stefan Aleksić
Stefan Ćorić
Stefan Jovanović
Stefan Šparavalo
Stevan Đekić
Stevan Ristić
Tatjana Radunović
Teodora Tomić
Uroš Jovanović
Vanesa Nikolić
Veljko Radunović
Veselin Nasufović
Vesna Đukanović
Vesna Mićanović
Vesna Miletić
Vesna Pešić
Vesna Vasiljević
Višnja Filipović
Vladimir Marović
Vladimir Stojanović
Vukan Simonović
Vukašin Obradović
Žarko Canić
Žarko Ogrizović
Zdravko Janković
Željka Pantelić
Zoran B. Nikolić
Zorica Filipović
Zorica Šćepanović

У лице цензури

Osmi dan/Некатегоризовано

У данима када, услед немара, неспособности и неодговорности власти, храбри и хумани грађани преузимају функције државе и помажу унесрећенима из поплављених и угрожених подручја – власт троши време и енергију на кршење слободе изражавања, нападајући и гасећи интернет странице које позивају на одговорност.

За само неколико дана, привремено су онеспособљени блог „Друга страна” и портал „Телепромптер”, а обрисан је цео блог Драгана Тодоровића на порталу „Блица” након што је Тодоровић пренео текст у коме се наводе разлози за оставку Александра Вучића. Принуђени смо да претпоставимо да ће сличних примера цензуре бити и убудуће.

У недостатку снажне парламентарне опозиције, уз мали број штампаних и електронских медија који критикују власт, влада Александра Вучића и њени помагачи нападају критичку мисао на интернету, гушећи слободу изражавања. Суочена с неугодним питањима и чињеницама које јој не иду наруку, власт прибегава сили, чиме доказује да нема аргументе којима би одбранила своје поступке.

Захтевамо да власт одмах престане да напада слободу изражавања, да престане да омета рад критички опредељених интернет страница, те да почне да одговара на питања која јој јавност са неоспорним правом поставља.

Захтевамо да власт поштује и сва остала права и слободе, као и владавину права.

Захтевамо да се одмах објаве имена страдалих у поплавама.

Захтевамо транспарентно располагање донираним новцем.

Захтевамо да морално, прекршајно и кривично одговарају сви представници власти, без обзира на то на ком се нивоу налазе, за сваки живот који је могао бити спасен да они нису били немарни, неспособни и неодговорни, и за сву уништену имовину која је могла бити заштићена да су они реаговали адекватно.

Захтевамо крај цензуре и почетак одговорности.

Блогови и странице:

Акузатив
Александар Секулић – 2389
Александар Шурбатовић
Alжirska Pisma
Ана Милановић
Ангелина Радуловић – Пискарало
Анита Митић
Биљана – Самоказем
Боб Лебоwски (Слободан Владуша)
Бобан Стојановић
Бозóки Антал
Бозóки Антал (хон)лапја
Цх3д4 (Војислав Бајакић)
Цонстрицториа Боа
ЦРЗ Блог
цулт – Б92 блог
Данубиус форум
Дарио Хајрић – Систем и лом
Дејан Пешић
DJ Ивица
Докона попадија
Дописи из Дизниленда
Ђорђе Бојовић
Џунглица
Едис Ђерлек
Еутерпаспеакс
ФЦБК
Ивана Ћирковић – Орган Власти
Ивy Јбте
Из главе радио
Изван кухиње
Јелица Рогић
Јуст Блоггин’
Криза идентитета
Лексикон YУ митологије
Лицеулице
Логаритам
Лоосе Ендс ин Ецономицс
Лука Божовић
Махлат
Марко Марјановић – Поштено му судите па да га стрељамо
Месец, сунцокрет и остале приче
Милица Чалија – блог
Миља Лукић
Милош Ђајић
Милош Сечујски – Б92 блог
Мојпорртал.орг
Мр Блацк
Не верујем у мук истине
Небојша Кнежевић – yзмаyа
Негослава’с Блог
Немам име, имам коментар
Ненад Дуда Петровић
Нешто сасвим неизвесно
Никола Ћупас – блог
Никола Коља Крстић
Нови Сад 2020
Новинаризми
Новосадско убројчавање
Од свега по мало
Осми дан
Оставите Теслу на миру
Паганкаwебсхтизза
Панонска ревија лудости
Парунова реч
Павле Ћосић
Павле Михајловић – Тржишно решење
Пећко пиво
Пешчаник
Политикс тејпс
Поповско Доконисање
Прешлицавање
Прессбургер Цсаба
Прессбургер Цсаба
RainDog по трећи пут међу блогерима
Random Code and Beauty of Organic Entities
Раша Карапанџа
Сајбер Вандерласт
Сандра Симоновић
Сара Радојковић
Савесна
Споокyлудила
Сташа Копривица – 100 лисица
Страхиња Крстић
Троблог
Урошевић Ладислав – координатор Убунту заједнице Србије и ФЛОСС активиста
Вазда нешто
Величковић::Блог
Велимир Младеновић – Б92 блог
Владан Славковић – Краљево онлине
ВладанБа’с Блог
Владимир Греблахер – Зовитемеисхмаел
Владимир Милутиновић – Двоглед
Whatever… Nevermind
While Sleepwalking…
Жарка Радоја – Контрапресс
Жарко Птичек
Жене са Интернета

Организације и покрети:

Београђани против прохибиције
Центар за практичну политику
Центрар за маргину
Фондација Докукино
Грађанске иницијативе
Кућа људских права и демократије
Мрежа за политичку одговорност
Схаре Фондација / Схаре Дефенсе
Удружени грађани за Србију (#Удрузени)

Грађанке и грађани:

Адмир Смајовић
Александар Атанасијевић
Александар Јовичић
Александар Кезић
Александар Кокотовић
Александар Лучић
Александар Станојковић
Александар Живадиновић Ћупас
Александра Анокић
Александра Ђерић
Александра Јенсен
Александра Соколовић
Александра Томић
Ана Беллотти
Ана Чича
Ана Керечки
Ана Манић
Ана Марковић
Ана Петровић
Анђела Миливојевић
Аница Спасић
Биљана Ковачевић
Биљана Кукић
Биљана Маринковић
Биљана Младеновић
Биљана Степанов
Бојан Цвејић
Бојан Радовић
Бојана Јевтовић
Бојана Миковић
Бојана Селаковић
Борис Башић
Борис Лучић
Борис Сијерковић
Бошко Хаџић
Бранислава Несторов
Бранка Добрић
Далибор Стојичић
Дана Селаковић
Даница Николић
Данијел Милошевић
Данијела Пејатовић
Данијела Рафаиловић
Данијела Ранковић
Данијела Тасић
Дарко Влаховић
Дејан Кошанин
Дејана Стевковски
Денис Лазетић
Дијана Хинић
Димитрије Петковић
Ђорђе Манчев
Ђорђе Трикош
Драган Поповић
Драгана Костадиновић
Драгана Пећо
Драгана Златичанин
Дражен Зацеро
Дубравка Николић
Дубравка Велат
Дуња Лазић
Ђурђа Ђукић
Душица Петровић
Душко Јерков
Џевид Садовић
Едита Мифтари
Емина Ковачевић
Филип Перић
Фисмир Јахиу
Горан Зарић
Гордана Шајиновић
Ирина Захар Хинрицхс
Ива Јовић
Иван Лукић
Иван Поповић
Иван Станојевић
Иван Стевановић
Иван Тот
Иван Влајић
Ивана Јаковљев
Ивана Мирчетић
Јасмина Лазић
Јасмина Милојевић
Јасмина Радовановић
Јелена Јовановић
Јелена Кандић
Јелена Милојковић
Јелена Палигорић
Јелена Петровић
Јелена Радановић
Јелена Симић
Јелена Стевић
Јелена Тот
Јелисавета Манојловић
Јелисавета Микулић
Јована Глигоријевић
Јована Јаковљевић
Јована Коларић
Јована Павловић
Јована Полић
Јована Прусина
Јована Радовановић
Јована Сикимић
Јована Трипуновић
Јована Вујичић
Јована Вукић
Катарина Тадић
Ксенија Стојановић
Лав Козакијевић
Лазар Марјановић
Лазар Миловановић
Леополд Роллингер
Љиљана Буквић
Љубица Турудић
Љубомир Медаковић
Лука Рајић
Маја Мићић
Маја Стојановић
Маја Васић-Николић
Маја Вртарић
Марија Аврамовић
Марија Ђелић
Марија Јанковић
Марија Маша Бојичић
Марија Милосављевић
Марија Пенезић
Марија Радовановић
Марија Станојчић
Марија Вукосављевић
Маријана Тома
Марина Андромарта Богојевић
Марина Ристановић
Марина Стаменковић
Марина Угринић
Марко Богуновић
Марко Митровић
Марко Видојковић
Машан Минић
Микаела Смичковић
Милан Цвијић
Милан Ђукић
Милана Нинковић
Миланче Милосављевић
Милена Драгићевић
Милица Јовановић
Милица Стојановић
Миљенко Дерета
Миломир Секулић
Милоранка Илић
Милош Аврамовић
Милош Дашић
Милош Јанковић
Милош МИхајловић
Милош Николић
Милош С. Николић
Мина Илић
Мирјана Драшковић-Ивица
Мирјана Миочиновић
Мирко Рудић
Мирослава Марјановић
Младен Манојловић
Момир Пејатовић
Нада Ликар
Наталија Марјановић
Наташа Агбаба
Наташа Мијатовић
Наташа Николић
Наташа Робуловић
Небојша Г. Мирковић
Ненад Николић
Ненад Вукадиновић
Никола Аџић
Никола Ристић
Никола Томић
Нина Савић
Огњен Ђерић
Олга Глигоровић
Пеђа Митровић
Петар Танчић
Радина Вучетић
Радмило Марковић
Рајма Исљами
Ратко Фемић
Роберт Чобан
Сандра Поповић
Сања Јовић
Сања Зрнић
Сара Дерета
Сашка Карамарковић
Селма Лазовић
Славица Слатинац
Славица Стојановић
Слободан Јоксимовић
Слободан Срдић
Снежана Чонградин
Снежана Марковић
Софија Мандић
Софија Марјановић
Срђан Динчић
Стефан Алексић
Стефан Ћорић
Стефан Јовановић
Стефан Шпаравало
Стеван Ђекић
Стеван Ристић
Татјана Радуновић
Теодора Томић
Урош Јовановић
Ванеса Николић
Вељко Радуновић
Веселин Насуфовић
Весна Ђукановић
Весна Мићановић
Весна Милетић
Весна Пешић
Весна Васиљевић
Вишња Филиповић
Владимир Маровић
Владимир Стојановић
Вукан Симоновић
Вукашин Обрадовић
Жарко Цанић
Жарко Огризовић
Здравко Јанковић
Жељка Пантелић
Зоран Б. Николић
Зорица Филиповић
Зорица Шћепановић

Go to Top